Дете без амбиције

Повремено се родитељи питају зашто њихова, иначе вољена и пажена деца, када се приближе тинејџерском добу, немају неки свој мотив, циљ, амбицију, ка којој би стремили. Све је више оних који су пасивни, дезоријентисани, без јасног мотива и циља.  

Срећно детињство је свакако један од разлога. Потпуно се посвећујући деци, нудећи им само позитивне доживљаје, испуњавајући им већину жеља, родитељи несвесно код деце стварају искуство да је детињство најлепши део живота. Гледајући родитеље како жртвују своје да би испунили дететове жеље, деца закључују да није удобно бити одрастао. Зато одлажу прелазак у неудобну одраслост.  

Mлади који на будућу одраслост гледају негативно, немају ни позитивну визију шта би желели да раде или да буду када одрасту. Њихови ментални процеси су усмерени на садашњост.  Када неко нема позитивну визију будућности, тада нема ни жељу да иде ка тој будућности – нема ону покретачку енергију која је мотив да се крене дугачким путем, на којем су и препреке, а који води ка жељеном циљу. Уместо тога, млади желе да се удобно стање у којем се налазе, настави.  

Опширније...

Лепо понашање и схватање морала у ранијем школском узрасту

    Одраслима је тешко да замисле да тридесеторо или више деце, узраста од шест до девет, или десет година, могу да пријатељски и продуктивно заједно раде у припремљеном школском окружењу. Постоји неколико фактора који помажу остварењу овог феномена.
Деца која долазе из предшколских група имају већ развијену самоконтролу, коју сада користе у групном раду. Самоконтрола се ипак не појављује аутоматски, већ учитељ ствара за њу основу, али за разлику од млађе деце, која радо копирају учитељеве радње, старија деца не прихватају без размишљања учитељево моделовање очекиваног понашања. Њихови, сада већ разумнији облици размишљања, питају и изазивају. Учитељ зато користи нову дечју моћ размишљања и маштања да их на различит начин укључи у лекције лепог понашања. Он користи и драму и хумор, као и друге разне сценарије, зато што су деца сада заинтересована за шире социјално окружење, она глуме ситуације унутар и ван учионице.

Опширније...

Летњи распуст

Ближи се дуго очекивани летњи распуст, на радост и деце, родитеља и наставника. Година је била напорна, препуна обавеза, учења и многих других активности. Одмор од ових обавеза свима је потребан и зато га треба што боље организовати.

Има деце, која ће путовати на занимљива места, море, планине, село.... Њима ће свакако део распуста бити организован и протећи ће лепо. Има деце која це распуст провести у Београду и они могу корисно орхганизивати своје време. Ове године биће у понуди многи летњи програми, што се може пратити и путем интернета, дневних листова и других извора медија.

У Београду постоје многи културни центри и организације, као нпр. Културни центар Београд, Дом омладине Београда, Децији културни центар Београд, Центар за културу Стари град, Центар за културу и спорт Шумице, Установа културе „Вук Караџић,“ Културно-спортски центар „Пинки“ и др....

Опширније...

Психолошки типови

  Књига Психолошки типови је значајно Јунгово дело, написано с намером да се публика упути у сложену проблематику типологија личности и представља за читаоца прави интелектуални изазов. Трагајући за објашњењем типова личности Јунг се уопште не двоуми да саопшти ''да порицање постојања типова ништа не помаже против чињенице њихова постојања''. У прилог овоме можемо навести речи Хајнеа који, између осталог, каже да је ''увек у питању Платон или Аристотел, иако под другим именом'', или Шпителера који мисли да са ради о Прометеју и Епиметеју или неког трећег.

   

Опширније...

Алтруистичко понашање

У најширем смислу просоцијално понашање се дефинише као вољно, циљу усмерено понашање које има позитивне последице за друге.Етимолошки реч алтруизам је изведена од латинског alter- други и означава несебичну бригу за друге. Појам је у науку увео Огист Конт око 1830. године, познат  као присталица позитивизма у науци.  У литератури се срећу и термини несебично понашање, човекољубље и доброчинство.

По дефиницији, неко понашање је алтруистичко ако су задовољени следећи услови: 1) слободно је од принуде; 2) предузето је с намером да се побољша или одржи добробит других и 3) искључује очекивање материјалних или друштвених награда или избегавање екстерних аверзивних надражаја и казни.

Опширније...