Психолошко-педагошка служба

Психолошки типови

  Књига Психолошки типови је значајно Јунгово дело, написано с намером да се публика упути у сложену проблематику типологија личности и представља за читаоца прави интелектуални изазов. Трагајући за објашњењем типова личности Јунг се уопште не двоуми да саопшти ''да порицање постојања типова ништа не помаже против чињенице њихова постојања''. У прилог овоме можемо навести речи Хајнеа који, између осталог, каже да је ''увек у питању Платон или Аристотел, иако под другим именом'', или Шпителера који мисли да са ради о Прометеју и Епиметеју или неког трећег.

   

Опширније: Психолошки типови

Алтруистичко понашање

У најширем смислу просоцијално понашање се дефинише као вољно, циљу усмерено понашање које има позитивне последице за друге.Етимолошки реч алтруизам је изведена од латинског alter- други и означава несебичну бригу за друге. Појам је у науку увео Огист Конт око 1830. године, познат  као присталица позитивизма у науци.  У литератури се срећу и термини несебично понашање, човекољубље и доброчинство.

По дефиницији, неко понашање је алтруистичко ако су задовољени следећи услови: 1) слободно је од принуде; 2) предузето је с намером да се побољша или одржи добробит других и 3) искључује очекивање материјалних или друштвених награда или избегавање екстерних аверзивних надражаја и казни.

Опширније: Алтруистичко понашање

Мотивација и учење

Нобеловац Иво Андрић је једном записао да је чудно како је мало потребно човеку да би био срећан а још чудније је што му баш то мало често недостаје. Написано врло згодно може да се примени на учење и мотивацију.

Индивидуа мора стално да учи. Многи ученици говоре како им се не учи јер немају инспирацију. Требало би да знају да инспирација може да не дође никада па би било паметно да учење започну одмах. Занимљиво је да кад записујемо руком боље учимо него кад слова пишемо на тастатури. Научници кажу да је разлог вероватно у томе што при писању руком мозак добија више повратних информација: изводимо сложеније и бројније покрете него кад типкамо, осећамо додир оловке и папира више него додир тастатуре, а писање по правилу траје дуже него куцкање. Јасно нам је одавно да у циљу успешнијег учења градиво треба поделити на мање делове, преслишавати се, учити у групи, и уз то гајити оптимистички приступ и веровати у своје способности.

Опширније: Мотивација и учење

Тестирање способности ученика

Psiholozi su razvili mno{tvo testova za merewe sposobnosti u~enika.

Ovi instrumenti se koriste {iroko ne samo u akademskoj psihologiji ve} i u industriji, obrazovawu, medicini i drugim podru~jima. Danas testovi mogu da mere emocionalnu stabilnost, imaginaciju, organizacione sposobnosti, konformizam i tako daqe.

Istorija psiholo{kog testirawa vodi do Goltona. Ono {to je on u~inio je zahtev za novom obla{}u nau~nog istra`ivawa, ~emu je i sam dao zna~ajan prilog, moguћnost razvoja novih teorija i tehnika koje bi nam obezbedile novi pogled na nas same. Sa ovog stanovi{ta, svaka sposobnost ili crta ~oveka podlo`na je merewu. Ako je Golton bio ~ovek koji je lansirao pokret mentalnog testirawa, Alfred Bine je bio taj koji je osigurao istaknuto mesto stvaraoca prvog testa inteligencije.

Опширније: Тестирање способности ученика

Први сусрет са школом

На полазак у први разред Основне школе теже се адаптирају родитељи него малишани. Деца немају страх од школе, са тиме се не рађају. Страхови се уче! Зато, не треба своје дете плашити школом и школским обавезама. Већина родитеља страхује да ли је дете спремно и довољно зрело за обавезе које му предстоје, како ће се уклопити, да ли ће заволети школу, шта са домаћим задацима...

Децу углавном радује почетак школе, по природи они су радознали и једва чекају да виде шта је то. Желе да имају књиге, пишу, упознају нове другаре. Школе су обично на територији где дете живи и где је ишло у предшколску установу, оно познаје доста вршњака и своје ишчекивање поласка дели са њима.

Опширније: Први сусрет са школом