Психолошко-педагошка служба

Лепо понашање и схватање морала у ранијем школском узрасту

    Одраслима је тешко да замисле да тридесеторо или више деце, узраста од шест до девет, или десет година, могу да пријатељски и продуктивно заједно раде у припремљеном школском окружењу. Постоји неколико фактора који помажу остварењу овог феномена.
Деца која долазе из предшколских група имају већ развијену самоконтролу, коју сада користе у групном раду. Самоконтрола се ипак не појављује аутоматски, већ учитељ ствара за њу основу, али за разлику од млађе деце, која радо копирају учитељеве радње, старија деца не прихватају без размишљања учитељево моделовање очекиваног понашања. Њихови, сада већ разумнији облици размишљања, питају и изазивају. Учитељ зато користи нову дечју моћ размишљања и маштања да их на различит начин укључи у лекције лепог понашања. Он користи и драму и хумор, као и друге разне сценарије, зато што су деца сада заинтересована за шире социјално окружење, она глуме ситуације унутар и ван учионице.


Учитељ користи догађаје које је приметио у учионици и ван ње као основу за илустровање лепог понашања. Разговор о дечјем понашању проширен је и на моралну област, за коју очигледно постоји велико интересовање, на основу психолошких особина деце између шест и десет година. У погледу социјалног понашања, деци је потребно да расуђују кроз сопствене моралне вредности.
Истраживање смисла морала у овом узрасту везана је за истраживање морала и разликовање добра и зла. Деца више нису задовољна само прихватањем чињеница, већ желе да сама разумеју.  Док се развија морална активност, деца желе да користе сопствено расуђивање, често различито од њихових учитеља. Веома је тешко у овом периоду подучавати децу моралним вештинама, јер она имају спреман одговор на све што кажемо. Дошло је до унутрашње промене, али је природ веома логичан, јер код деце повећава, не само глад за знањем у разумевањем, већ потребу за менталном самосталношћу, тј потребу за својим унутрашњим водичем.
„Монтесори морални и духовни приступ деци“  исти је као у другим областима развоја, учитељ се обраћа интелектуалним способностима и психолошким особинама карактеристичним за одређени период развоја. То значи да се током овог периода учитељ обраћа дететовом разуму, интересовању за истраживање друштва и свих који су му допринели.
Социјални живот у одељењу даје деци другу природну могућност за откривање моралних вредности. Сталним радом у групи и поштовањем прихваћених норми понашања, деца ће увидети квалитет и сврсисходност таквог модела.
У одељењу се подстиче истраживање моралног понашања, а, наравно учитељ ће својом умешношћу допринети да оствари отворен приступ дечијег изјашњавања о томе, разговорима, слободи размишљања и доношења предлога, критиковања и похвала.
Не само да деца желе да разликују праведне од неправедних дела, она желе и да се боре против неправде када год се с њом сусретну.
Пратећа особина дечјег интересовања за моралност и правду је „обожавање“ хероја, деца су заинтересована за познате људе и диве се онима, који су досегли границе људских способности у погледу херојства. Ипак, више се везују за њихова осећања, него за интелигенцију. Зато је важно помоћи деци да развију свест о реалним насупрот нереалним делима других.
Зато се држите старе изреке и правила, својим добрим делима и деловањем најбрже ћете код деце спровести позитивне моралне приступе и начине понашања.

                                                                                     Нереа Докмановић, мр.педагогије